RASPLET U ŠAMPIONATU FORMULE 1

Sa šansom da šampion Formule jedan osigura novu titulu već na predstojećoj trci, neizvesno jedino da li će oboriti rekord Šumahera i Fetela sa najviše pobeda, za šta su mu potrebna tri trijumfa iz šest trka za gran-pri nagrade

Simbolika za srpske ljubitelje brze vožnje bi bila sjajna, ali Red Bul šou sa šampionskim bolidom Formule 1 na ulicama Beograda prošlog vikenda, pa nekoliko dana kasnije objavljivanje kalendara trka za 2023. godinu sa rekordnim brojem „Velikih nagrada” (24), uglavnom je pokazatelj da Svetska automobilska federacija (FIA) pokušava da stvori još veći spektakl od svog sporta. Sjedinjene Američke Države dogodine će biti jedine sa tri gran-prija, budući da se Majamiju (premijera ovog maja) i Ostinu (2012) pridružuje Las Vegas (novembar) iako je na tlu vodeće nacije industrije zabave Formula 1 istorijski doživljavala katastrofe.

Idealan broj trka za sezonu (prema postojećem ugovoru FIA i ekipa Formule 1 do 2025. maksimum je 24) iznosi – 16, ako pitate šampiona Maksa Verstapena koji kaže da bi „trebalo ostaviti dobre staze i odbaciti ostale”. Za dvadesetčetvorogodišnjaka iz Red Bula preostalih šest trka ove jeseni svakako su spektakl jer bi već na sledećoj (Singapur 2. oktobra) mogao opet da bude prvak.

Posle 11 pobeda na 16 trka, Holanđanin sa 31 trijumfom iz 157 nastupa (73 podijuma, 17 pol-pozicija) vodi sa 116 bodova prednosti (335) u odnosu na Šarla Leklera (24 godine, Monako, Ferari) i 125 ispred klupskog druga Serhija Pereza (32, Meksiko) pa može do odbrane trona pobedom bez najbržeg kruga (pet, najviše ove sezone) ako Lekler završi ispod osme pozicije, bez najbržeg kruga (tri).

Da završnica ne bude sasvim bez draži, pred Verstapenom je šansa da obori rekord po broju pobeda za sezonu – 13, čiji su suvlasnici Nemci Mihael Šumaher i Sebastijan Fetel. Da bi zapravo dostigao prvog trebalo bi da pobedi na sledeće dve trke – sedmostruki šampion je 2004. bio rekorder sa 18 nadmetanja na programu.

Nije daleko ni maksimum za bodove koji drži Luis Hamilton sa kojim je Verstapen borbu za titulu lane vodio do poslednjeg kruga. Drugi sedmostruki prvak je 2019. (21 trka) osvojio 413: Holanđanin je iz aktuelne serije od pet pobeda (najveće po devet, Alberta Askarija pedesetih i Fetela 2013.) odneo 127. Uz trofej je prošle sezone došao do najviše plasmana na pobedničko postolje – 18.

Vodeći ne može do rekorda za najbrže obezbeđen tron – Šumaher je 2001. bio prvak šest trka pre proglašenja (tog dana želeo je da ga spreči Dejvid Kultard, koji je vozio Formulu jedan pred Beograđanima), ali ovako se i sa Verstapenom pokazuje da je finiš češće izvestan nego dramatičan.

Od 2003. godine kada je promenjen sistem bodovanja sa onog za osam najbolje plasiranih (do tada šest, od 2010. deset) samo četiri puta se dogodilo da do pehara stigne vozač koji nije bio lider posle dve trećine sezone. To su izveli Finac Kimi Raikonen (Ferari) 2007, Fetel (Red Bul) 2010. i 2012. i njegov sunarodnik Niko Rozberg (Mercedes) 2016.

Rozberg je jedan od asova koji su tvrdili da su vozači znatno manje zaslužni za osvajanje titule od ekipe: 20 prema 80 odsto. Istraživanja koja utvrđuju „da li se voze trke vozača ili konstruktora” pokazuju da je do veštine prvih oko 14 odsto (Univerzitet iz Šefilda) što je „malo, ali nije zanemarljivo”. Do sada su 772 automobilista vozila Formulu jedan – prosek je 30 trka: 90 odsto nije došlo do pobede, a dve trećine ni do boda.

Red Bul nije bio najbolji konstruktor još od 2013. (Verstapen i Perez 139 bodova ispred Ferarija):

„Ovo je neverovatna sezona. Bilo je mnogo izazova, ali nema staze na kojoj bolid nije išao kako bih želeo”, reči su Verstapena koji bi već dogodine mogao da bude upisan pored deset vozača sa više od dve titule (polovina stigla do četvrte).

Sa novim formatom sezone konkurentnost vozača bi trebalo da bude važnija, ali je kvalitet kod njih i do sada bio najbolje izbalansiran ako se pogledaju uporedne analize tabela vodećih sportskih prvenstava od 1950. godine (studija „Ravnoteža kompetitivnosti Formule 1” iz 2019, autori Oliver Budzinski i Arne Federsen”): sledi NFL liga američkog fudbala, a znatno iza su fudbalska Premijer liga, MLB bejzbol, šampionat konstruktora Formule 1, Bundesliga, američko-kanadski NHL, košarkaška NBA liga itd.