FORMULA 1: Smena generacija

Nažalost, to nije prvi put da je Šarl skupo platio trenutak nepažnje – setićemo se Imole – pa i pored monumentalnih budalaština koje tim za koji vozi napravi s vremena na vreme, momak iz Monaka će za gubitak prilike da se bori za ovogodišnju titulu morati da okrivi samo sebe. I on to zna, pa u Francuskoj nije ni pokušao da potraži krivca u gumama koje su možda izgubile svoj optimum prianjanja, odnosno timu koji ga nije na vreme poslao na zamenu istih, i to je zbilja najbolji put da iz ove priče izađe jači. A za sve one koji su skloni da ga diskredituju kao vozača šampionskog kalibra zbog većeg broja grešaka koje čini u odnosu na svog glavnog rivala, dozvolićete mi jedan kratak izlet u prošlost.

Pre tačno dvadeset godina, takođe na Velikoj nagradi Francuske, ali tada u Manji Kuru, jedan drugi u tom trenutku tek mladi i talentovani ali nedokazani vozač se bližio kariranoj zastavi sa nadom da će zabeležiti svoju prvu pobedu u Formuli 1. Retrovizori su mu bili konstantno puni crvene zveri pod imenom F2002, za čijim volanom je bio veliki Mihael Šumaher, u tom trenutku četvorostruki prvak sveta. Krugovi su sporo prolazili i kada ih je ostalo tek pet do kraja, u ukosnici na kraju najdužeg pravca na stazi srebrni Meklaren je otišao preširoko, Šumi je iskoristio priliku i pobedom osigurao ukupno petu, a treću uzastopnu titulu šampiona. Jedni su ukazivali da je momak izgubio kontrolu zbog ulja na stazi koje je ostalo iza Meknišove Tojote, drugi su se – s pravom – žalili da je preticanje obavljeno pod žutim zastavama, dok je bio i dobar deo onih koji su klinca obeležili kao luzera koji nije uspeo da istrpi pritisak moćnog Ferarija iza sebe. Jedino je on ćutao, svestan svoje pogreške. Njegov tadašnji šef, Ron Denis, je nekoliko dana kasnije u intervjuu izjavio kako momak uopšte ne reaguje na takve situacije, pa zbog toga pretpostavlja da ako i oseća bol to se dešava jedino kada je sam sa sobom. I, mada je tog dana izgubio već viđenu pobedu, dobio je nadimak koji ga je pratio do kraja karijere, Ledeni. A složićete se, bila je to solidna karijera.

Nemojte otpisivati Leklera. Da, još uvek je njegov talenat sirov i ne, ovo nije poslednji put da će pogrešiti kada se ne sme pogrešiti. Ali momak je neizmerno brz, veoma mlad – mlađi od Maksa – i nosi na svojim plećima pritisak koji ne može ni da zamisli niko ko nije bar jednom u crvenom automobilu stao na startnu poziciju na prepunoj Monci. U sezoni u kojoj po prvi put vozi šampionski automobil, Šarl uči u svakom dobrom i lošem potezu koji napravi i sve to će se isplatiti za godinu ili dve kada kretanje sa pol pozicije, borba za pobede i šampionsku titulu postane poznata rutina. Koliko god nezahvalno bilo išta prognozirati u Formuli 1, nemam dilemu da će momak iz Monaka postati prvi Skuderijin šampion još od – Ledenog.

E sad, ako već Leklera nećemo otpisati, sezonu nažalost možemo. Baš kao u nesrećnoj Super ligi koja je tek počela a već se praktično završila, i šampionat Formule 1 je „u sezoni kupanja“ ušao u fazu u kojoj je sve osim titule za Verstapena u domenu puke teorije. Matija Binoto, doduše, ne misli tako, pa je u pokušaju da zaštiti svog vozača brže bolje izjavio da „ne postoji razlog zašto Ferari ne bi pobedio na svim trkama do kraja godine“. Mi ostali bi, doduše, verovatno mogli da smislimo poneki razlog, ali umesto polemisanja sa šefom Ferarija prepustio bih događajima na stazi da ga demantuju.

Kao što se to recimo dogodilo juče, kada je u momentu dok Red Bul ne može bolje od desetog i jedanaestog mesta, Ferari dozvolio da do prve startne pozicije po prvi put ove godine stigne Mercedes, i to u rukama Džordža Rasela. To i dalje ne znači da je mladi Britanac danas favorit za pobedu ali savršeno pokazuje koliko je Skuderija nespremna da retke prilike koje im austrijska ekipa daje – Maks je imao problema sa motorom, dok je Čeko jednostavno bio spor – maksimalno iskoristi.

A pol pozicija za Rasela je, uprkos izvesnom animozitetu koji posle dugog niza vozačkih i konstruktorskih titula i dalje vlada prema Mercedesu, poprilično pozitivno primljena, jer je Britanac pokazao da je potpuno spreman da izazove svog klupskog kolegu – sedmostrukog šampiona sveta – i nametne se kao lider ekipe. Posle niza sjajnih rezultata koje je ove sezone zabeležio, jučerašnje najbolje vreme na kvalifikacijama je logičan naredni korak koji vodi ka prvoj pobedi, a iza toga, u pravom automobilu ni borba za titulu neće biti daleko.

Na simboličnom nivou, Raselov jučerašnji trijumf je još jedan omen smene generacija kojoj svedočimo ove godine. U i dalje mladom aktuelnom šampionu, te Lekleru i Raselu, svakako i sjajnom Landu, najmlađem od svih, dobili smo poker asova čiji okršaji će u narednim godinama obeležiti Formulu 1 a da niko od njih još nije napunio ni 25 godina. Naravno, neće se ni stara garda predavati, Hamilton pogotovo, a šuška se da je i Alonso potpisao novi, dvogodišnji ugovor, pa uz celu „srednju generaciju“ – Sainc, Gasli, Okon – koja je već stizala do pobeda u Formuli 1, nije preterano tvrditi da je nivo talenta koji danas gledamo uporediv sa bilo kojom zlatnom erom elitne kategorije svetskog auto sporta.

Jasan simbol te promene koju gledamo je i Fetelova odluka da se na kraju godine oprosti od sporta koji mu je doneo četiri titule svetskog prvaka. Kada se podvuče crta, verovatno je veći broj onih koji će taj kvartet titula pre pripisati genijalnosti Ejdrijena Njujia nego majstorstvu za volanom momka iz Hepenhajma, ali to je potpuno pogrešan pogled na karijeru jednog sjajnog vozača. Niko slučajno ne postaje svetski šampion, a pogotovo ne četiri puta, pa je besmisleno polemisati. Istina je jedino da je, izmešten iz ušuškane pozicije tima koji mu je dao sve, Sebastijan zakazao u misiji koja mu je bila važnija od titula sa Red Bulom, kada nije uspeo da ponovi ono što je njegov zemljak i idol nekada učinio sa Ferarijem, i kada je taj san okončan, jedini preostali put je bio nizbrdo, pa ostaje pomalo gorki ukus onoga što je moglo biti za najmlađeg prvaka sveta.

Možda smo sezonu već prežalili, ali trke će i dalje biti izuzetno neizvesne, počevši od današnje u zemlji naših severnih suseda. Dobrano izmešan startni poredak bi čak i u odsustvu najavljenih pljuskova mogao da uskoj i prašnjavoj stazi udahne malo života pa će tako danas svako moći da izabere narativ koji ga zanima – prva pobeda za Džordža, Ferarijev kambek ili Maksov proboj do vrha.