Vek klađenja na fudbal

Nova godina nas neizostavno podstiče da poželimo sebi sreću. Ali, postoje ljudi, koji gotovo svakog dana proveravaju da li im je naklonjena. To su oni što je traže u sportskim kladionicama.

Klađenje na fudbalske utakmice je 2023. napunilo sto godina. Prvi kome je to palo na um bio je izvesni Džon Džarvis Barnard iz Birmingema. Nije se ovajdio, ali je ta zamisao zainteresovala Džona Mursa iz Liverpula kada je čuo za nju. S kolegama s posla Kolinom Askemom i Bilom Hjuzom se uortačio, svako je uložio po 50 funti (danas bi to bilo oko 3.900) i nastao je „Litlvud futbal pul”.

Pul (bazen) je smislio još Barnard, jer je zamišljao da se na jedno mesto („u bazen”) slivaju svi ulozi, a odatle koliko zahvate srećni dobitnici. Litlvud su nadenuli iz – konspiracije! Preduzeće u kome su bili zaposleni nije dozvoljavalo svojim radnicima da zarađuju sa strane. Zbog toga se nisu usudili da „čačkaju mečku” i po sebi nazovu firmu, koja ulazi u neizvestan poduhvat. A onda se Askem „setio” da je on u stvari Litlvud, a pošto je bio siroče očuvala ga je tetka, čije je prezime uzeo u znak zahvalnosti.

„Bazen” je otvoren 3. februara 1923. za utakmicu Mančester junajted – Totenhem u prvenstvu Engleske. Bilo je u tome i neke simbolike. U Mursovoj porodici se s kolena na koleno prenosi da je njegov deda, kamenorezac kao što su mu bili i otac i pradeda, prodao plac za igralište fudbalskom klubu Lankširsko-jorkširske železnice Njutn hit, koji je 1902. promenio ime u Mančester junajted.

Firma koja je bila zadužena za reklamu na stadionu „Old Traford” je u poslednji trenutak odustala da deli tikete, a vlasnici „Litlvud pula” su se bojali da ih neko iz njihovog „Komršal kejbla” ne vidi, pa su unajmili nekoliko dečaka da ih gledaocima tutnu u ruke. Od 4.000 je popunjeno samo 35!? Uplaćene su četiri funte, sedam šilinga i šest penija. Kad su priređivači kladionice uzeli „svojih 10 odsto” (toliko je uzimao i Barnard) od toga nisu mogli da pokriju ni štampanje tiketa.

Sport.org.rs