POSLE DEVETNAESTOG KOLA FUDBALSKOG PRVENSTVA SRBIJE: Crno-beli na pogrešnom koloseku

U poslednja četiri kola Partizan je proćerdao šest bodova prednosti u odnosu na Crvenu zvezdu i sada za njom zaostaje dva boda. U sredu je, u Humskoj ulici, „večiti derbi” i od njega će da zavisi konačna ocena za ovo polugođe.

Po onome što je saopštio javnosti Igor Duljaj.

„Crno-beli” idu ka pogrešnom koloseku. Ne toliko zbog rezultata (usponi i padovi se svima dešavaju), koliko zbog načina razmišljanja, koje je obnarodovao Igor Duljaj. Umesto da preispita svoje, uključujući i sebe, Partizanov trener je izgovorio nešto što je nepojmljivo. U tome što kragujevački Radnički nije svoje igrače s tri žuta kartona odmarao za sledeći susret, nego ih je izveo protiv „crno-belih” vidi neku nesportsku nameru. Posle poraza u Nišu zasmetala mu je sudijina grimasa.

Neka je sve tako i bilo, ali obaveza klubova je da izvedu najjače sastave na svakoj takmičarskoj utakmici, a kako ko procenjuje tuđi izraz lica to više govori o samom ocenjivaču. Duljaj je preuzeo ekipu u neverovatno teškom trenutku. Tada je, što zbog nezamislivo loših rezultata, što zbog atmosfere, klub bio na buretu baruta pred eksplozijom. Nešto što je nekada bilo izuzetno priznanje za trenere sada je ličilo na put ka giljotini.

Ove jeseni, izuzimajući slom u Kopenhagenu, njegov tim je na volšeban način došao na prvo mesto i tu se doskora održavao. Posle remija na startu u Bačkoj Topoli, kada je u poslednjim trenucima ostao bez pobede, usledio je niz od 13 uzastopnih utakmica sa stopostotnim učinkom. Bilo je tu okršaja iz kojih je Partizan trijumfalno izašao, mada je do same završnice izgledalo da mu nema spasa. Čudesne preokrete je izveo protiv niškog Radničkog u Beogradu (2:1), IMT-a u gostima (3:2), Radnika kod kuće (3:2), Železničara u Pančevu (2:1) i Čukaričkog u Humskoj (2:1). Bili su to primeri kojima bi se dičio i nemački fudbal, opevan kod nas po tome da u poslednjim trenucima poraz preobrati u trijumf.

U toj seriji je i šest uzastopnih epizoda u kojima Partizan nije primio gol (u Kruševcu 2:0, protiv Mladosti takođe 2:0, u Subotici 3:0, u Kragujevcu 4:0, protiv Voždovca 3:0 i u Novom Pazaru 1:0). Ali i tu je bilo duela u kojima je uspeh izboren u finišu (protiv Spartaka su sva tri gola pala u poslednjih 20 minuta, u Šumaricama su dva gola postignuta u poslednjih deset minuta, pa i poslednja tri boda, protiv Vojvodine u Beogradu, izvojevana su s dva pogotka u samoj završnici utakmice. Što je toliko puta isceđena suva drenovina nesumnjivo je i trenerova zasluga, razume se i igrača, koji nisu padali duhom ni kad se činilo da su u beznadežnoj situaciji.

Ali, u dobru se ne ponesi… Kao da su „crno-beli” posle toga poverovali da su miljenici sreće za sva vremena, da uvek mogu da ostvare i nemoguće. Greške, koje su morale da se vide i kad se glatko pobeđuje, pa da se na vreme isprave, ostale su da tinjaju kao žar. I, posle predaha u prvenstvu, izbio je požar. Nastavak šampionata je počeo nokautom od TSC-a (poraz s 4:0 u Beogradu), a kapital u odnosu na Crvenu zvezdu se istopio u Nišu i pretopio u dug sada protiv kragujevačkog Radničkog. Na sve tri utakmice su neki Partizanovi igrači isekli granu na kojoj su sedeli.

Tri gola, primljena na gotovo istovetan način posle kornera s iste strane, u prvih pola sata protiv Bačkopalančana, pa na Čairu penal bez ikakve potrebe i ponovo koban korner, a onda greška neshvatljiva i na času fizičkog vaspitanja posle koje je kragujevački tim dao treći pogodak morali su da se izbegnu. O tim poklonima protivniku niko u Partizanu nije javno govorio, a, izgleda, ni u četiri oka, i zato se ponavljaju. Čak je bilo povuci-potegni i u Kupu Srbije na Ubu protiv Jedinstva (1:0) i u Humskoj protiv Grafičara (na penale), ekipa iz niže lige.

Partizanova igra nije raznovrsna, on pokušava sporim proigravanjima da nađe prolaz kroz suparničku odbranu. Daleko od toga da je to loša zamisao, ali na tome se sve svodi. Nema skakača, nema šutera. U odbrani, još od proleća, gotovo da nema utakmice bez neke početničke greške, koje, doduše, nisu sve i kažnjene. Najveći problem je što „crno-beli” nisu pokazali da mogu da diktiraju igru. Oni jesu u ogromnoj većini imali terensku incijativu, ali uglavnom zato što im je ona prepuštana. Crvena zvezda nije klub, koji će na tome da gradi svoju taktiku, a, povrh svega, u poslednje vreme je, bez obzira što je ostala praznih ruku u Ligi šampiona (porazi u Bernu i kod kuće od Mančester sitija), ipak u usponu forme.

Da bi na zimski raspust otišao u dobrom raspoloženju Partizan sve te nagomilane loše navike mora da popravi do srede. Ali, kakav god da bude ishod protiv Crvene zvezde moraće potom podrobno da se posveti njihovom lečenju.