NA KOMEMORATIVNOJ SEDNICI POVODOM SMRTI ALEKSANDRA MATANOVIĆA: Dostojanstven ispraćaj velikana
Protekle nedelje smo se oprostili od našeg proslavljenog velemajstora Aleksandra Matanovića. Uoči kremacije na Novom groblju u Beogradu, ispratio ga je „Zvižduk u 8”, simbol srećnih vremena, te reči sina i unuka, koji ponosno nose isto ime – Aleksandar Matanović.
Komemorativna sednica u prostorijama GO Stari Grad bila je dostojanstvena, bliža onom što se u nekim zemljama naziva „proslava života”. Takvu proslavu su i zaslužile 93 godine pune bogatih tragova, daleko izvan onih koje je ostavio kao izuzetno uspešni olimpijac i publicista. Upravo te, manje poznate strane Matanovićevog života, najlepše su osvetljene na ovom skupu.
Program sednice vodio je novinar i publicista Miroslav Nešić, najre dokumentarnim snimcima i filmom koji je pripremio. Zatim je predsednik Šahovskog saveza Srbije Dragan Lazić podsetio da je naš velemajstor bio jedinstven među šahistima po brizi za budućnost drevne igre kod nas, do poslednjeg časa razmišljajući i dajući predloge za njegov napredak.
O nekadašnjem uzoru za šahovskom tablom i potom višedecenijskom prijatelju i saradniku u društvenim akcijama, detaljno je govorio diplomata Vladislav Jovanović. Iz vremena dok su zajedno igrali posebno je pamtio Matanovu prostosrdačnost u susretima sa šahistima nižeg ranga, a kasnije, kako je od njega dobijao nova izdanja „Šahovskog informatora”, koja ga i danas održavaju vezanim za igru na 64 polja.
U ime OŠK Beograd, gde je Matanović bio čest gost šahovskih večeri tokom poslednje dve decenije, na susrete sa proslavljenim velemajstorom i nezaboravnu lakoću njegovih šahovskih analiza – zbog kojih su komentari partija često bili među najgledanijim televizijskim emisijama – podsetio je član kluba Mihajlo Vujasinović, a izvršni direktor Šahovskog saveza Beograda Vladimir Šakotić osvrnuo se na Matanovićeve poruke na proslavi Dana ŠSB, 15. juna
Upravo tim porukama, zabeleženim kamerom, počeo je završni deo komemorativne sednice, deo koji su obeležila tri Aleksandra Matanovića: šahista, sin i unuk.
Sve što su drugi govorili o njemu, potvrdile su žive reči našeg velikana, njegovi saveti za budućnost beogradskog šaha. Izovreni su u 94. godini, pre samo dva meseca, a kao da su snimljeni pola veka ranije: šahovski dom u centru Beograda, mečevi Srbija – Mađarska i jedan veliki međunarodni turnir. Sve sa jasnim razlozima i poslovično kratkim ali ubedljivim objašnjenjima.
Svi prisutni – među njima, na žalost, nije bilo naših vodećih šahista – imali su izuzetno zadovoljstvo da potom čuju reči sina i unuka o dragim detaljima iz porodičnog života. Da primete frapantne sličnosti u osobinama koje su nasledili od oca i dede, a sada ih prenose dalje. Za onog koji odlazi, nema većeg ponosa od toga.